Odluka o preseljenju u dom za stare često se prvo posmatra kroz pitanje kvaliteta smeštaja, dostupnosti pomoći i društvenog života, ali finansije predstavljaju jednako važan deo odluke. Mesečna cena doma na prvi pogled može izgledati kao veliki izdatak, naročito nekome ko živi u sopstvenom stanu ili kući i nema kiriju. Međutim, prava računica postaje jasnija tek kada se saberu svi troškovi samostalnog života – hrana, računi, održavanje nekretnine, grejanje, higijena, povremena pomoć u kući, prevoz i druge svakodnevne potrebe.
Zato cenu doma ne treba posmatrati izolovano. Mnogo korisnije je napraviti realan mesečni budžet i uporediti koliko košta život kod kuće sa onim što se dobija u okviru organizovanog smeštaja. Za neke porodice razlika može biti velika, dok se u drugim slučajevima ispostavi da je znatno manja nego što su očekivale. Posebno kada starijoj osobi postane potrebna svakodnevna pomoć, računica samostalnog života može se značajno promeniti. Istovremeno, finansijska odluka ne bi trebalo da se svodi samo na pitanje gde je jeftinije. Potrebno je razmotriti šta određeni način života donosi u pogledu sigurnosti, slobodnog vremena, društva i rasterećenja od svakodnevnih obaveza.
Prvo treba izračunati koliko zaista košta život kod kuće
Osoba koja živi u nekretnini koju poseduje često ima utisak da su joj troškovi mali jer nema mesečnu kiriju ili kredit. Međutim, veliki broj pojedinačnih izdataka tokom meseca može napraviti značajan zbir.
Struja, voda, grejanje, telefon, televizija, internet i održavanje zgrade samo su početak računice. Tu su zatim hrana, sredstva za higijenu, održavanje domaćinstva i različiti neplanirani izdaci. Kod kuće ili većeg stana povremeno se pojavljuju i popravke koje mogu ozbiljno opteretiti budžet.
Treba računati i troškove koji se ne pojavljuju svakog meseca. Servis ili zamena kućnog uređaja, krečenje, popravka vodovoda, održavanje krova ili grejnog sistema mogu napraviti veliki izdatak koji se lako zaboravlja kada računamo prosečne mesečne troškove.
Ako starijoj osobi postane potrebna pomoć oko čišćenja, kupovine, pripremanja hrane ili drugih svakodnevnih aktivnosti, treba uračunati i te izdatke. Kada je pomoć potrebna nekoliko puta nedeljno ili svakodnevno, finansijska slika može biti potpuno drugačija nego u periodu potpune samostalnosti.
Zbog toga je najbolje pregledati troškove iz prethodnih nekoliko meseci, a po mogućnosti i cele godine, i napraviti realan prosek. Tek tada postoji dobra osnova za poređenje sa cenom života u domu.
Cena doma ima smisla tek kada znamo šta obuhvata
Kada se porede različiti domovi za stare, jedna od najčešćih grešaka jeste gledanje samo konačnog iznosa navedenog kao mesečna cena. Potrebno je proveriti šta se za taj novac dobija.
Smeštaj i obroci uglavnom predstavljaju osnovu, ali obim drugih usluga može da se razlikuje. Negde su određene svakodnevne usluge uključene u cenu, dok se u drugom domu dodatno naplaćuju. Razlike mogu postojati i između jednokrevetnih i višekrevetnih soba, kao i u zavisnosti od nivoa podrške koja je korisniku potrebna.
Zato prilikom razgovora treba tražiti precizan pregled. Da li cena obuhvata održavanje sobe i zajedničkih prostorija? Kako je organizovano pranje posteljine i odeće? Koje vrste svakodnevne pomoći su uključene u osnovni paket? Postoje li dodatne usluge koje se posebno plaćaju?
Dobro je napraviti spisak svih mogućih doplata i tek nakon toga izračunati očekivani mesečni trošak. Dom koji na prvi pogled deluje povoljnije ne mora to zaista biti ako se veliki broj redovnih usluga dodatno plaća.
Penzija može biti osnova, ali je važno planirati razliku
Kod velikog broja starijih osoba penzija predstavlja osnovni redovni mesečni prihod. Zbog toga je praktično računicu započeti upravo od iznosa koji je svakog meseca sigurno dostupan.
Ako mesečna cena doma premašuje penziju, potrebno je utvrditi koliko iznosi razlika i odakle će se ona dugoročno finansirati. Porodica može učestvovati u troškovima, a u nekim situacijama postoje i drugi redovni prihodi ili prethodno formirana ušteđevina.
Na primer, mnogo je korisnije razmišljati u formi mesečne razlike nego samo ukupne cene doma. Ako određeni deo pokriva penzija, porodica treba da proceni da li ostatak može redovno da obezbeđuje bez ozbiljnog opterećenja sopstvenog budžeta.
Najvažnije je da finansijska konstrukcija bude održiva na duži rok. Nije dobro napraviti plan koji funkcioniše nekoliko meseci, a zatim postaje preveliko opterećenje za korisnika ili članove porodice.
Jednostavna tabela sa prihodima, cenom doma, dodatnim troškovima i planiranom rezervom može veoma jasno pokazati kakav budžet je potreban.
Ušteđevinu treba posmatrati kao sigurnost, a ne samo kao izvor plaćanja
Ako osoba poseduje određenu ušteđevinu, prirodno je da deo tog novca može biti namenjen troškovima života u domu. Ipak, nije dobro napraviti plan prema kojem se ušteđevina troši bez procene koliko dugo može da traje.
Ako postoji mesečna razlika između redovnih prihoda i ukupnih troškova doma, jednostavno se može izračunati koliko bi godina postojeća rezerva mogla da pokriva tu razliku. Takva računica omogućava porodici da mnogo ranije uoči eventualni problem.
Istovremeno, nije preporučljivo planirati potrošnju celokupne rezerve. Neplanirani izdaci postoje i nakon preseljenja. Mogu biti potrebne određene lične stvari, odeća, prevoz, različite usluge ili drugi troškovi koji nisu obuhvaćeni cenom smeštaja.
Zato finansijski plan treba da sadrži i određenu sigurnosnu rezervu koja se ne koristi za redovne mesečne troškove osim kada je to zaista potrebno.
Ne treba potrošiti ceo mesečni budžet na smeštaj
Čak i kada dom obezbeđuje veliki deo svakodnevnih potreba, korisniku će i dalje biti potreban određeni iznos za lične troškove.
Neko želi da kupi novine, kozmetiku, odeću ili poklon za članove porodice. Drugi će povremeno poželeti da ode na kafu ili ručak sa porodicom. Postoje i različiti mali izdaci koji se teško mogu unapred predvideti.
Važno je i da osoba zadrži osećaj finansijske samostalnosti. Ako je godinama raspolagala sopstvenim novcem, nije prijatno da nakon preseljenja mora za svaki mali izdatak da traži pomoć članova porodice.
Zbog toga nije dobro računati tako da nakon plaćanja doma ne ostane nikakva finansijska rezerva. Korisno je planirati poseban mesečni iznos za lične potrebe, kao i dodatni fond za povremene veće izdatke.
Takav pristup omogućava da finansijska sigurnost bude deo kvaliteta života, a ne samo način da se pokriju osnovni troškovi smeštaja.
Ušteda se može pojaviti tamo gde je najmanje očekujemo
Preseljenjem u dom nestaje ili se značajno smanjuje niz troškova povezanih sa vođenjem sopstvenog domaćinstva. Više nije potrebno svakodnevno razmišljati o nabavci hrane za čitavu nedelju, grejanju celog stana ili kuće, sredstvima za čišćenje i brojnim drugim obavezama.
Posebno značajan može biti trošak održavanja starije kuće. Kvar bojlera, popravka krova, zamena uređaja ili drugi neplanirani radovi mogu predstavljati ozbiljan izdatak za osobu koja živi od penzije.
Postoje i sitni troškovi koji pojedinačno ne izgledaju veliki, ali se tokom godine sabiraju. Zamena sijalica, sitne popravke, sredstva za održavanje, servis uređaja i povremeno angažovanje majstora deo su samostalnog stanovanja.
U domu su mnoge takve stavke deo organizovanog smeštaja. Zbog toga mesečna cena jeste vidljivija kao jedan veliki iznos, ali istovremeno zamenjuje veliki broj manjih i povremenih troškova.
To ne znači da je život u domu automatski jeftiniji, već da finansijsko poređenje treba napraviti na osnovu ukupnih troškova.
Organizovani obroci menjaju i potrošačke navike
Jedna od promena koju korisnici mogu primetiti nakon preseljenja jeste drugačiji odnos prema svakodnevnoj kupovini. Kada su glavni obroci organizovani, nestaje potreba za čestim odlascima u prodavnicu i pravljenjem velikih zaliha hrane.
To može smanjiti impulsivnu kupovinu, ali i količinu hrane koja se baca. Osobi koja je ranije živela sama ponekad je teško da kupuje male količine namirnica, pa deo hrane ostane neiskorišćen.
Treba uzeti u obzir i vreme koje odlazi na kupovinu, pripremu hrane i sređivanje kuhinje. Dok su te aktivnosti nekim ljudima zadovoljstvo, drugima sa godinama mogu postati opterećenje.
Organizovana ishrana može pojednostaviti svakodnevicu jer korisnik više ne mora svakog dana da planira šta će kuvati, odlazi u nabavku i vodi računa o velikom broju namirnica.
Na taj način finansijska računica nije jedini benefit. Oslobađa se i značajan deo vremena koji je ranije odlazio na svakodnevne kućne obaveze.
Zajednički život može smanjiti potrebu za dodatnim trošenjem
Kada osoba živi sama, određeni troškovi nastaju i iz potrebe za društvom i aktivnostima van kuće. U domu se deo društvenog života odvija neposredno u prostoru u kojem korisnik živi.
Razgovor uz kafu, zajedničko gledanje televizije, društvene igre, šetnja ili organizovane aktivnosti ne zahtevaju nužno dodatne troškove. To može biti značajna promena za nekoga ko je ranije morao da organizuje prevoz ili odlazak na drugo mesto kako bi proveo vreme u društvu.
Istovremeno se formiraju nove navike. Umesto da veliki deo dana provodi sam, korisnik može da doručkuje sa drugima, popodne provede u zajedničkoj prostoriji ili se priključi aktivnosti koja ga interesuje.
Naravno, korisnik i dalje može imati svoje aktivnosti van doma, ali više nije potpuno zavisan od njih kako bi ostvario svakodnevni kontakt sa drugim ljudima.
Upravo je to jedna od vrednosti zajedničkog života koju je teško izraziti samo kroz mesečnu cenu.
Vreme koje više ne odlazi na obaveze takođe ima vrednost
Finansijska računica obično se izražava u dinarima, ali prilikom poređenja dva načina života treba razmišljati i o vremenu. Vođenje domaćinstva zahteva svakodnevni angažman.
Kupovina, pripremanje obroka, pranje, čišćenje i rešavanje kvarova predstavljaju niz obaveza koje mlađoj osobi mogu izgledati jednostavno, ali u poznijim godinama mogu zahtevati mnogo energije.
U domu veliki deo tih poslova preuzima organizovani sistem. Korisniku ostaje više vremena za ono što mu prija – razgovor, čitanje, šetnju, televiziju, druženje ili jednostavno odmor.
Za porodicu postoji sličan efekat. Ako su članovi porodice prethodno veliki deo vremena provodili organizujući nabavku i različite obaveze, nakon preseljenja njihovi susreti mogu postati manje praktični, a više posvećeni druženju.
Finansijska sigurnost znači imati i rezervni plan
Prilikom pravljenja budžeta ne treba računati samo trenutnu cenu doma. Dobro je razmišljati nekoliko koraka unapred.
Potrebe osobe mogu se promeniti, a sa njima ponekad i nivo potrebne pomoći. Zbog toga prilikom izbora treba pitati da li postoje različiti nivoi usluge i kako eventualna promena utiče na cenu.
Treba razmišljati i o mogućnosti promene same cene smeštaja tokom vremena. Finansijski plan zato ne bi trebalo praviti do poslednjeg raspoloživog dinara.
Određena ušteđevina ili dogovorena pomoć porodice može predstavljati sigurnosnu rezervu. Ako u troškovima učestvuje više članova porodice, dobro je unapred dogovoriti ko i u kojoj meri može dugoročno da učestvuje.
Cilj je da korisnik ne mora da menja sredinu samo zato što se pojavio neplanirani trošak ili promena u potrebama.
Šta se zapravo dobija za mesečnu cenu
Kada se cena doma posmatra samo kao plaćanje sobe, lako može izgledati previsoko. Međutim, organizovano stanovanje podrazumeva čitav sistem svakodnevnih usluga.
Tu su pripremljeni obroci, održavanje prostora, dostupnost zaposlenih, zajedničke prostorije i mogućnost svakodnevnog kontakta sa drugim ljudima. Korisnik više ne mora sam da rešava veliki broj problema koji su sastavni deo vođenja domaćinstva.
Još jedna vrednost jeste predvidljivost. Dok kod samostalnog stanovanja jedan mesec može biti relativno jeftin, a sledeći doneti veliki račun za popravku, u domu je značajan deo osnovnih troškova objedinjen u mesečnoj ceni.
Za porodicu to takođe može predstavljati značajnu promenu. Umesto da veliki deo vremena provodi organizujući nabavku, održavanje stana ili različite svakodnevne obaveze, vreme sa starijim članom porodice može više biti posvećeno razgovoru i druženju.
Upravo zbog toga finansijsku računicu nije jednostavno svesti na pitanje da li je određena mesečna cena visoka ili niska.
Napravite tri budžeta pre konačne odluke
Praktičan način planiranja jeste da porodica napravi tri jednostavne računice. Prva treba da pokaže trenutne troškove života kod kuće, uključujući prosečne godišnje troškove održavanja. Druga može prikazati očekivane troškove doma u sadašnjim okolnostima, dok treća treba da predstavlja rezervni scenario u kojem su mesečni izdaci nešto veći.
Takav pristup omogućava da se odmah vidi koliko prostora postoji u budžetu. Ako finansijska konstrukcija funkcioniše samo pod uslovom da nikada nema dodatnih troškova, verovatno je previše zategnuta.
Ako, međutim, redovna primanja pokrivaju značajan deo cene, postoji održiv način pokrivanja razlike i ostaje određena rezerva, plan je mnogo stabilniji.
U ovu računicu treba uključiti i lični džeparac korisnika. Čak i relativno mali iznos koji osoba može samostalno da koristi doprinosi osećaju slobode i normalnosti svakodnevnog života.
Dobra računica je ona koja može da traje
Najbolji finansijski plan za život u domu nije onaj koji omogućava da se plati najskuplja dostupna opcija, već onaj koji može stabilno da funkcioniše tokom dužeg perioda. Treba uzeti u obzir redovna primanja, pomoć porodice ako postoji, ušteđevinu, lične troškove i rezervu za nepredviđene situacije.
Pre konačne odluke korisno je napraviti dve osnovne mesečne računice – koliko stvarno košta nastavak samostalnog života i koliko bi ukupno koštao život u izabranom domu. Zatim je dobro dodati i dugoročnu projekciju kako bi se videlo da li postojeći izvori finansiranja mogu da izdrže takav tempo nekoliko godina.
Dom za stare može doneti drugačiju raspodelu novca, ali istovremeno menja i način života. Manje vremena i sredstava odlazi na održavanje domaćinstva, dok organizovani obroci, dostupna pomoć i društveni život postaju deo svakodnevice. Uz to dolaze nove navike – redovniji dnevni ritam, češći kontakt sa drugim ljudima i više vremena koje može biti iskorišćeno za aktivnosti koje korisniku prijaju.
Kada je finansijska konstrukcija dobro postavljena i postoji dovoljna rezerva, odluka postaje mnogo jednostavnija. Tada se život u domu ne posmatra samo kao još jedan mesečni račun, već kao objedinjavanje velikog broja troškova i obaveza u organizovan sistem koji može doneti sigurniju, jednostavniju i društveno ispunjeniju svakodnevicu.